Prelged po kategorijama.


Prikaz Loga

Možda

Sinoc je padala kisa… Izgledalo je kao da sa svojim velom od kapljica pokusava da sakrije oluju koja je prosla tog popodneva ruseci sve sto joj se nalazilo na putu. Koliko strah moze da unisti cak i najlepse snove. U kolima se vrtela po ko zna koji put kaseta sa istom muzikom, onom koju je on snimio za mene. Only for Emily… Igra senki, nepravilni oblici svetlosti i tame koje su se prelamajuci reflektovale na njevom licu. Trazila sam plavetnilo, onu istu nadu i sigurnost kao samo nekoliko sati pre toga. Reci, bujica reci koja me je lagano odvacila u nepoznate dubine saznanja. Njegov mirni osmeh i moj preplaseni, nervozni, reci koje su se zaustavile negde na pola puta nemajuci hrabrosti da izadju, da se probiju, reci koje nisu davale sigurnost, koje su zvucale tako neubedljivo, tako mlako. Zeleo je da ga ubedim, da mu kazem to nesto sto ce mu dati mir i sigurnost, snagu da ide dalje i osvaja tu pustinju osecanja koja se prostire mojim zivotom. Ponovo reci, reci, reci… Tako blizu, skoro da sam mogla da osetim njegov dah, da cujem ritam srca, tihi tok krvi koja je navirala njegovim venama. Vreme nije imalo milosti, izgledalo je kao da leti, mogla sam da vidim kako se kazaljke pomeraju. Jedan pozdrav… Pogled koji trazi potrvdu, poziv… Moj pogled koji se sakriva, stidljivo gleda u pod da ne bi odao ono sto je tako strasno zeleo. Pogled koji se okrece ka prozoru, vratima… U momentu zajedno sa njegovim pokretima je sve stalo, vreme, zivot okolo, moje misli, moj pogled koji je skupivsi snage dozivao njegov. Zvuk vrata koja se zatvaraju. Zivot koji nastavlja da tece… Vidim kako lagano koraca prema svom autu, s pogledom uprtim u vlaznu ulicu… Kisa je nastavila da svira svoju neznu muziku i moje srce ponovo da se nada. Mozda sutra… Mozda neki drugi dan… Mozda vise nikada…


Komentari korisnika:
  
Processing time: 0.0181 seconds