Kratka poucna prica nepoznatog autora o mudrosti, ljubavi, ludosti. .

Jednom
davno, svi ljudski osećaji i svi ljudski kvaliteti našli su se na
jednom skrivenom mestu na Zemlji.

Kada je dosada zevnula
treći put, ludost je, uvijek tako luda, predložila: "Hajdemo se
igrati skrivača! Tko se najbolje sakrije, pobednik je među osećajima." intriga
je podigla desnu obrvu, a radoznalost je, ne mogavši prećuteti,
zapitala: "Skrivača? Kakva je to igra?"

"To je jedna igra",
započela je objašnjavati ludost, "u kojoj ja pokrijem oči i
brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim sa brojanjem,
polazim u potragu, i koga ne pronađem, taj je pobednik."
Entuzijazam
je zaplesao, sledilo ga je odusevljenje. Sreca je
toliko skakala da je nagovorila sumnju u apatiju koju nikada
ništa nije interesovalo. Ali nisu se svi hteli igrati.

Istina
je bila protiv skrivanja, a i zašto bi se skrivala? Ionako je uvek, na
kraju, svi pronađu. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga
je zapravo mučilo što on nije bio taj, koji se setio predložiti igru.
Oprez nije hteo reskirati.

"Jedan, dva, tri..." počela je
brojati ludost.

Prva se sakrila lenjost, koja se
kao i uvijek, samo bacila iza prvog kamena na putu.Vera se popela
na nebo,zavist se sakrila u senu uspeh koji se mučeći
popeo na vrh najvišeg drveta.

Velikodusnost se nikako nije
mogla odlučiti gde se sakriti jer joj se svako mesto činilo savršenim
za jednog od njenih prijatelja.Lepota je uskočila u kristalno č
sto jezero, a sramezljivost je provirivala kroz pukotinu
drveta. Krasota je našla svoje mesto u letu leptira, a sloboda
u dahu vetra. Sebicnost je pronašla skrovište, ali samo za
sebe!

Laz se sakrila na dno okeana (laže, na kraju duge), a
pozuda i Strast u krater vulkana. Zaborav se zaboravio
sakriti, ali to nije važno.

Kada je ludost izbrojala
999.999, ljubav još nije pronašla skrovište jer je bilo sve
zauzeto. Ugledavši ružičnjak, uskočila je, prekrivši se prekrasnim
pupoljcima. "Milion", zavikala je ludost i započela svoju
potragu.

Prvu je pronašla lenjost, iza najbližeg kamena.

Ubrzo
je začula veru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a strast
i pozuda su iskočile iz kratera od straha. Slučajno se tu našla i zavist,
i naravno uspeh a sebicnost se nije trebalo ni tražiti.
Sama je izletela iz svog savršenog skrovišta koje se pokazalo pčelinjom
košnicom.

Od tolikog traženja ludost je ožednela, i tako u
kristalnom jezeru pronašla lepotu. Sa sumnjom joj je
bilo još lakše jer se ona nije mogla odlučiti za skrovište pa je ostala
sediti na obližnjem kamenu.

Tako je ludost, malo po malo,
pronašla gotovo sve.

Talenat u zlatnom klasju sita, teskobu
u izgoreloj travi, laž na kraju duge (laže, bila je na dnu
okeana), a zaborav je zaboravio da su se uopšte ičega igrali.

Samo
ljubav nije mogla nigde pronaći.

Pretražila je svaki grm i
svaki vrh planine i kada je već bila besna, ugledala je ruzičnjak.

Ušla
je među ruže, uhvatila suvu granu i od besa i iznemoglosti počela
udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se začuo bolan krik. Ružino
je trnje izgrebalo ljubavi oči. Ludost nije znala što
učiniti. Pronašla je pobednika, osećaj nad osećajima, ali ljubav
je postala slepa.

Plakala je i molila ljubav da joj
oprosti i naposletku odlučila zauvek ostati uz ljubav i pomagati
joj.

Tako je ljubav ispala pobednik nad osećajima, ali
je ostala slepa, a ludost, ludost je prati gde god ide.

• Kategorija: Ljubavne price i poezija