Ova noc ima miris bola, secanja...
Po zidu nase senke lutaju,stapaju se u jednu, na tren, a zatim se razilaze…
Pustam tvoje ruke,dajem ti slobodu, svesno gledam kako odlazis, napustas me, ne placem, ne okreci se, ne gledaj me vise,idi dok sam ponosna, prekasno je, znamo oboje…
Ne govori, jer reci vise nemaju smisla,
ne lomi me, ponovo, nisam to zasluzila.
Ne diraj u stare rane, jos uvek krvare.
Ne umem da te volim vise, ne vracaj se.


Pred kim’ sam ponosna?
Pred zidovima,tisinom,ulicnim svetiljkama…
Tebe vec odavno nema tu.
Slika u ramu je jedina stvar, koja zamenjuje tvoje odsustvo,moja ikona, a pored nje poruka, znas da mrzim rastanke, oprostajne reci, nikada je nisam otvorila…
Mozda, jednom, kada budem imala snage za to…
Cuvam te u mislima, u srcu I dusi,
Tu si I dalje prisutan, ne dam nikome da kvari
Tisinu, da unese svetlo u moj mrak,
Ne dam da te spominju, da kvare uspomene na tebe.
To je moj svet I na njega imam prava.
Bio si nesto najlepse u mom zivotu,
Kako da zaboravim?
Znam da vise nemam prava,
Pustila sam te, u pogresno vreme,
Onda kada sam najcvrsce trebala da se vezem za tebe, kada smo mogli da sanjamo budni, da letimo do neba,
Ja sam nam svesno polomila krila,
Nije nam bila sudjena uloga Andjela,
Ne, u ovom zivotu.
Nije mi bila sudjena takva ljubav, a
Ipak se dogodila.
Verujem da se nista ne desava slucajno,
Nas je susret bio sudbina.
Posle mnogo vremena, ti I ja…
Kao da je prosao tren, kao da se nikada nismo razdvajali, ponovo se smejemo kao nekada.
Tugu smo potisnuli na dnu srca,
Uspomene precutno ne diramo,
Lepo nam je…uzivamo u trenutku,
Pricamo ocima, odajemo najskrivenije tajne,
Nikad izgovorene reci…
Mogla bih tako citavu vecnost.
Plasim se da sanjam, ne zelim da se probudim,
Pruzam ti ruke da se uverim da si stvarno tu,
Dodirujem ti obraze, oci, usne, kao u bunilu…
Grlis me kao prvi put I ponovo se osecam sigurno u tvom narucju, to je moje utociste, moja oaza srece…
Suze su nekontrolisano pocele da teku,
Smejala sam se,bila sam srecna…
Od zivota nisam trazila vise.
Jedan osmeh, poljubac u rame I cvrst zagrljaj,
Sitnice koje se pamte…
Dva bica povezana nevidljivim lancima,
Dva srca koja kucaju kao jedno,
Dve duse ‘ davno rastavljene pronalaze svoj put, ti I ja sanjamo ono sto nikada nismo uspeli da ostvarimo…
Nailazimo na raskrsce zivota,
Duse se razilaze, ne idu zajednickim putem,
Ovo nismo sanjali, ali ce to zauvek da ostane samo san, nemam snage da promenim smer,
Ne zelim da kvarim tvoju zapocetu srecu…
Mozda nikada nece umeti da te voli kao ja,
Ali nemam prava da sudim o tome.
Zazmuri ako ikada pomislis na mene,
Ne dozvoli da u tvojim ocima ugleda moj lik,
Seti se onda, kada ukrades delic samoce,
Seti se jos samo jednom I onda zaboravi…
Nastavi tamo gde smo stali, prestali da postojimo,
Nastavi neku drugu pricu sa srecnim zavrsetkom,
Budi hrabar, nemoj da se predas.
Ne brini za mene, ja cu jednom nauciti da zivim bez tebe…

• Kategorija: Ljubavne price i poezija